Ekonomija i društvo

Management u uslovima krize

present | 07 Mart, 2009 19:48

Kako bi svi zaposleni i poslodavac posledice krize podneli "ravnopravno", neophodno je uvesti različite mere koje će doprineti mogućnosti da se ove posledice što manje osete, a da se obezbedi i nesmetano funkcionisanje preduzeća.

Mere se kreću u dva pravca. Jedan je povećanje aktivnosti svakog pojednica, naročito svih sektora prodaje koji će morati primeniti davno proklamovan princip aktivnog nastupa prema korisniku. Ovo podrazumeva striktnu i detaljnu izradu nedeljnih i mesečnih planova, kao i održavanje neprekidne veze sa potncijalnim kupcima. Ove veze, sem lično trebaju se održavati i preko drugih kanala, kao što je sajt i newsletter, mediji i uopšte koristiti sve savremene kanale komunikacija.

Drugi pravac su mere štednje. Sem konstantnog traženja kvalitetnih dobavljača sa konkurentnim cenama, moraju se racionalnije trošiti resursi preduzeća i voditi računa o svakom dinaru koji se troši na različite izdatke. Naročito u slučajevima krize do izražaja dolaze takozvani fiksni troškovi.

To su oni troškovi koji nastaju bez obzira na visinu prihoda preduzeća, a u njih spadaju različiti troškovi struje, grejanja, telefona, pošte, reprezentacije, marketinga, održavanja prostorija, različiti porezi i takse, porezi i doprinosi za zaposlene, ali i eventualne kamate na ranije uzete kredite, lizing i sve ono što nam se činilo kao blagodet potrošačkog društva. Sada plaćamo.

Najostetljivije je pitanje plata zaposlenih. Sasvim je jasno da preduzeća mogu deliti samo ono što zarade ali i NAPLATE! Za slučajeve krize i smanjenih prihoda neophodno je ustanoviti takav sistem plata koji će smanjiti razlike između plata, kako bi bilo moguće da svako dobije iznos koji će mu omogućiti da se nosi sa krizom. Uostalom, po pravilu bolje plaćeni radnici su i odgovorniji za finansijski rezultat preduzeća, pa i u neuspehu moraju srazmerno učestvovati.

Naravno, ovakav krizni raspored ne može dugo da traje, možda dva ili tri uzastopna meseca, jer u suprotnom nema dovoljno sredstava ni za redovno funkcionisanje preduzeća, pa ni isplatu troškova za robu i sl. Alternativa ovakvom, solidarnom, sistemu za raspored plata je smanjenje broja radnika, uz očuvanje primanja zaposlenih koji ostaju. Ovakav način svakako treba da izbegnemo, pre svega zato što smatram da ovih meseci neće biti previše i zato što ipak treba očuvati radna mesta.

U ovakvim mesecima dobro je, radi pravovremenog informisanja svih zaposlenih o situaciji u preduzeću nedeljno objavljivati podatke o naplaćenoj realizaciji, kako bi zaposleni znali šta da na kraju meseca očekuju. Neko će reći da se uvodi samoupravljanje na mala vrata. Smatram da je informisan radnik i motivisan radnik, kao i da je to put ka maksimalnom angažovanju svakog zaposlenog. Takođe, i u uslovima krize najbolji pojedinci u preduzeću treba da budu adekvatno nagrađeni u skladu sa svojim ličnim doprinosom.

Kako je povećanje prodaje i zarade moguće jedino uz maksimalno angažovanje svih zaposlenih, neophodan je pozitivan stav i maksimalno korektan, ali i aktivan odnos prema svim klijentima. Ovo je jedini način da svi oni koji daju svoj pun doprinos zadrže svoja radna mesta.